Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903–1914, Knjiga I, Sveska 2, 15/28. februar 1904 – 31. decembar 1904/13. januar 1905, Priredio Andrija Radenić, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje istorijskih nauka, Beograd 1998,

Broj strana orginalno štampano izdanje 1060 + /2/.

Iz teksta

 10

Poslanstvo Kraljevine Srbije u Rumuniji – Bukurešt Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije – Beograd

Pov. br. 20. 18. II/2. III

U nedelju, 15. ov. m. držao je profesor dr Ilija Barbulesko, poznati rumunski istoričar i etnolog, javno predavanje u velikoj sali Ateneuma: „O borbi između Srba i Bugara u Makedoniji i o ulozi Rumunije u toj borbi“.

Govoreći o ulozi Rumunije u ovoj borbi, kazao je, da u pravoj Makedoniji Rumuni nemaju nikakva svoga interesa i da prema tome i rezultat borbe između Srba i Bugara Rumunima može biti indiferentan; ali ipak rumunske simpatije treba da su na strani Srba, jer, dok se srpski narod pokazao u ovoj borbi kao kulturan narod i dok u borbi primenjuje samo školu i crkvu, dakle, sredstva kulturna, odobrena svima narodima, dotle se Bugari služe ubistvom i dinamitom!

Mnogobrojna publika primila je ovo predavanje vrlo lepo i pljeskanjem i odobravanjem blagodarila predavaču.

Milivoj Barjaktarović

Original. AS, MID, PO, 1904, pov. br. 306, F-VI, D-VII.

*****

25

Konzulat Kraljevine Srbije – Priština Konzulatu Carevine Rusije – Prizren

- 24. II/8.III

Zadržao sam se sa odgovorom na Vaše poslednje drago mi pismo samo stoga što sam svake pošte očekivao iz Beograda vest o rešenju Dečanskoga pitanja. Zadržavanju je sigurno uzrok što se čeka reč iz Petrograda. Naš pak poslanik u Petrograd se vratio početkom februara.

Mora da je to uzrok, te se rešenje zadržalo, ali kao što sam Vam ranije pisao, srpska vlada želi bratsku pomoć ruskih kaluđera, nalazeći da će srpstvo veliku korist imati ako oni u Dečanima ostanu.

Veoma žalim ako g. Mitropolit čini što nije prijatno ruskim kaluđerima, ali je vrlo teško sa njim sporazumeti se. Jedva je pristao da iz Peći ukloni popa Obrada. Nadam se da će sad biti bolje u Peći.

*****

28

Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije – Beograd Poslanstvu Kraljevine Srbije u Rusiji – Petrograd

Sve pak mešovite kaze – Kosovskoga i Bitoljskoga vilajeta (dakle sva Stara Srbija sa Peći, Đakovicom, Prizrenom i Prištinom do Vučitrna) ulaze neizostavno u krug reformne akcije. Turska je, međutim, pokušala već na prvom koraku da, prema svome nekakvom zvaničnom popisu i podeli, reformnu akciju oteža time što bi u sastav reforama uvukla i čisto arnautske krajeve (gde bi otpor bio neizbežan). Ova je namera brzo uočena i stoga su čisto arnautski krajevi odmah i isključeni, ali se to nimalo ne tiče onih starosrpskih pokrajina gde Srbi zajedno s Arnautina žive. Uostalom, već iz razloga praktičnoga izvođenja (poslovnih i pomesnih otežica) izvođenje reforama počeće iz centra triju vilajeta: formiraće se zasad prvo pet, pa sedam i tako dalje do dvanaest bataljona žandarmerije. Pošto Nemačka neće da dâ svoje oficirsko osoblje, to će komande u prvih pet bataljona pripasti predstavnicima Rusije, Austro-Ugarske, Francuske, Engleske i Italije. Graf Kapnist naročito je naglasio da Arnauti u mešovitim krajevima (koji su od starine kao srpski priznati) imaju ili da se pokore ili da se isele, pa dodaje „kako će pre biti ovo drugo, a i bolje bi, veli, bilo, da tako bude, te da se srpski živalj opet učvrsti gde je i od starine bio i samo nevoljom potisnut svoj zavičaj napustio.“

Nikola Pašić

*****

„Estija“ sasvim umesno primećuje da donde dok Bugari organizuju komite, koji prigotovljavaju teren za prisajedinjenje Makedonije Bugarskoj, donde Grci priređuju mitinge protiv novih taksa, koje vlada traži isključivo za vojne potrebe, i dok se grčki patriotski skupštinari, u njihovoj prevelikoj ljubavi za narod, brižno staraju da Grci piju kafu, i jedu šećer i pirinač za jednu ili dve lepte jevtinije, donde Bugari jedu Grke po celoj Makedoniji i prete da pojedu i samu Grčku.

Jovan Hristić

Original. AS, MID, PO, 1904, I/4, pov. br. 372, v. pov. br. 324, F-III, D-III.

*****

42

Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije – Beograd

b. d.

Prečišćeni tekst nacrta za odgovor crnogorskoj vladi na promemoriju*.

9. Unapred opredeljivati šta dobija koja država dosta je nepraktično i često neostvarljivo, jer se ne može unapred znati koja se oblast može zadobiti ratom i prema tome ratni ishod može nam dodeliti oblasti koje nisu obuhvaćene u sporazumu. Za slučaj pobede obe će se države bratski sporazumeti i šta je pravo učiniti da se nagradi prolivena krv i hrabrost kao i da se osigura opstanak i razvitak i jedne i druge države.

Ako Bog pomogne srpsko oružje obe države, i one zadobiju teritorijalno uvećanje, sporazumeće se lako oko podele i učiniti tako da su obe srpske države zadovoljne.

AS, MID, PO 1904. F-IX, D-I

*****

96

Poslanstvo Kraljevine Srbije u Velikoj Britaniji – London Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije – Beograd

Pov. br. 24. 18/31. III

Grdna je sramota za hrišćanstvo, koje je do zuba naoružano, da ono ne može da upotrebi svoju snagu u čisto hrišćanskim i humanitarnim uslovima, te da se jednom učini kraj gadostima kojima su izloženi hrišćanski podanici Sultanovi. Njemu izgleda, da Engleska ne uviđa dovoljno šta se tamo događa. Ruski i austrijski ambasadori kažu da je tamošnje hrišćansko stanovništvo lišeno najpotrebnijih sredstava za život, a engleski ambasador tvrdi da je 40.000 duša iz samo jednog vilajeta – ponajviše žena, dece i staraca – izgubilo sve što su imali na svetu. Ledi Tomson javlja iz Bitolja da su gotovo sva deca rođena za vreme ovog ustanka pomrla, pa i većina njihovih matera, a stotinama mladih žena – gotovo da je stid i pomenuti – očekuju da postanu matere turske dece...! O opasnostima koje usled takvog stanja mogu svakog dana da nastupe po mir Evrope, on ostavlja drugima da govore, ali onima koji su do sada stradali i još se neprestano pate, treba što pre priteći u pomoć. Engleska je u prvom redu pozvana da uzme u zaštitu te nevoljnike, i da učini sve što može da ih oslobodi, bilo remonstrativno, tj. najozbiljnijom izjavom opravdane srdžbe i indignacije, bilo demonstrativno, tj. izašiljanjem ubojne flote u turske vode, ili najzad destruktivno, tj. primenom sile radi vaspostavljanja reda i mira. (Burno odobravanje).

Aleksandar Jovičić

*****

140

Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije – Beograd Generalnom konzulatu Kraljevine Srbije – Skoplje*

PP Br. 1520. 8/21. IV

Osim nevolja, opštih za sve turske podanike, koje proističu kao neizbežna posledica rđave turske administracije, naši sunarodnici trpe s jedne strane i usled toga što ih Patrijaršija smatra kao pastorčad i usled toga, što ih mestimice komitetski četnici gone i ubijaju, bilo da onemoguće opstanak već otvorene srpske škole, bilo da spreče prelazak kojega sela na našu stranu. Pojava, koje su izraz ovoga nezgodnoga položaja naših sunarodnika, ima puno, i prema njima treba da ste vrlo pažljivi, kako bi Vam u podesnim prilikama poslužile kao osnovan povod za opravdane reklamacije, kojima bi imalo da se jasno istakne i obeleži naše živo interesovanje za patnje naših sunarodnika i za načine kojima se želi da popravi uopšte položaj Hrišćana u reformnim oblastima.

Čim oficiri Velikih Sila, određeni da reformuju žandarmeriju, otpočnu svoj posao, prvo što će imati da urade to je primanje Hrišćana u žandarmerijski kadar. I kako će plate novih žandarma biti dobre i obezbeđene, pouzdano se može pretpostaviti da će se, koliko iz drugih obzira, toliko i zbog ove materijalne nagrade, mnogi javljati molbama da budu uvršćeni u red kandidata. Ovde se, Gospodine Generalni Konsule, otvara za Vas posao vrlo važan po svojim posledicama, zbog kojih mu morate pokloniti svoju najozbiljniju pažnju, kako Vas u tome ne bi pretekli predstavnici naših nacionalnih takmaca. Naš je veliki interes u tome da u žandarmeriju bude primljen što veći broj naših pouzdanih i odabranih ljudi. I na Vama je stoga dužnost da još sad mislite o načinima kako ćete ovaj interes očuvati od eventualnih povreda, ne gubeći iz vida da naši nacionalni takmaci neće dremati.

Nikola Pašić

*****

Standard je takođe doneo jednu depešu Rojterovog biroa iz Beograda, po kojoj je definitivno utvrđeno da Krunisanje bude u Beogradu 21. Septembra p. n., ali da bi se zadovoljio veći deo naroda rešeno je da Kralj bude miropomazan u manastiru Žiči oko 26. Avgusta s običnom ceremonijom, u prisustvu Kabineta i Skupštine. Beograd čini velike spreme za svečanosti Krunisanja. Ulice se popravljaju, sva javna zdanja i mnoga privatna kreče se i bojadišu; sve glavnije ulice biće dekorisane na račun opštine, koji je posao preuzela jedna poznata strana firma. Mnoge se zgrade doziđuju i upotrebiće se kao hoteli za goste. Vlada će zakupiti nekoliko boljih kuća, koje će biti rezervisane za naročite goste ili predstavnike stranih vladara. Beogradska opština odredila je 600.000 dinara za pokriće troškova oko dekorisanja i iluminacije ulica.

Original. AS, MID, PO, 1904, K/252, Pov. br. 1342, v. Pov. br. 1332, F-V, D-II.

446

Poslanstvo Kraljevine Srbije u Turskoj – Carigrad Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije – Beograd

Njegovo Veličanstvo Sultan primio me je vrlo ljubazno, izveštavao se o mom zdravlju, ponudio me da sednem i poslužio me svojeručno cigaretom, koju sam ja, i ako ne pušim, iz učtivosti primio.

Među nama otpočeo je tada, posredstvom Ibrajim-paše, razgovor koji je trajao više od pola časa i dotakao se raznih pitanja.

Posle ovoga, upitao me Sultan kakvi su naši odnošaji sa Crnom Gorom, i kad sam odgovorio da su oni dobri i da se to naročito pokazalo prilikom dolaska Crnogorskog Prestolonaslednika Kneza Danila na Krunisanje Njegovog Veličanstva Kralja, a naročito u zdravici, koju je Njegovo Veličanstvo Kralj Petar na dvorskom ručku, davatom narodnim predstavnicima, napio svome uzvišenom Tastu – Sultan je izjavio: da je Knez Nikola vrlo mudar vladalac i veliki diplomata, i da je želeti da se Njegovo Veličanstvo Kralj Petar u svima važnijim pitanjima, koja se tiču našeg odnosa sa Turskom, sporazumeva i izmenjuje misli sa Knezom Nikolom.

*****

635

Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije – Beograd Poslanstvu Kraljevine Srbije u Turskoj – Carigrad

Privatno lično poverljivo. 20. XII 1904/2. I 1905.

U jednom pismu javlja mi g. Vujić da se je grof Goluhovski žalio na Vas i crnogorskog otpravnika poslova „da po Patrijaršiji intrigirate“ i dodaje da su mu to kazali u Ministarstvu spoljnih poslova. Ovo Vam javljam radi znanja i da Vam skrenem pažnju da budete obazriviji u svome radu i da znate da nas Turska denuncira.

Nikola Pašić

Koncept. AS, MID, PO, 1904, Pov. br. 2717, F-X, D-VIII.